PORTAL PRESSUM

Kolumna Sabotaža: MOJA LIČKA OFENZIVA

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2015-12-13 03:31:11

Toga jutra sve je „mirisalo“ da će to biti još jedan običan izlet. Bio je to peti dan u nizu mojih odlazaka na Plitvička jezera. Za razliku od prethodnih dana kada sam vodio Holandeze, ovaj puta moji gosti su bili Nijemci. Nije da nisam volio Nijemce, ali uvijek mi je bio bed, kada sam se vozio kroz Liku pričati im o dobro poznatim „junaštvima“ ličkih partizana u II Svj. ratu. Često su mi gosti bili upravo ti koji su bili sudionici toga rata. Naravno, kada bih procijenio da je koji od njih iz toga vremena, prvo bi im oko Senja ispričao o grozotama Golog otoka. Obično bi na njihovim licima znao pročitati „pa znali smo mi da je komunizam ........... , zato smo i htjeli sjebati Partizane“. Taman kada bi se uživjeli u moju priču, ja bi im počeo uveličavati razne Ličke ofenzive, V, VII, XII itd.

Što bi se oni više mrštili ja bih izmišljao nove „partizanske ofenzive“, a od Tita bi napravio, ono, Ikonu, Sveca. Niti istinita priča o Tesli baš im i nije dobro legla. Na moju, da je Tesla bio Ličan i Hrvat, oni bi odmah da je Anštajn sigurno bio Švabo. Moš' mislit, pitaj Amere. Anštajn, izmislio tamo neke dvije tri teorije i sada je on bolji od Tesle, ma mrššš, koliko li sam ja teorija (zavjere) izmislio pa me nitko niti ne spominje.

Rekoh jutro je počelo nikako. Švabe, treće životne dobi, počeli su se ukrcavati u bus, onako po starački. Moj vozač Furiozo bio je opet pomalo nervozan i nenaspavan. Valjda je opet „tukao“ treću smjenu kod kuće. Ne bi ni bilo čudo, bio je mlad i tek svježe oženjen, a ona njegova „ždrebica“ nije birala niti mjesto, niti vrijeme da ga spopadne.

Taman kada smo ukrcali i zadnju bakicu te se spremali da krenemo, čuli smo da netko viče „halt, halt“. Ja sam odmah digao ruke u zrak i predao se. Furiozo je odmah počeo tražiti montirač ispod sjedala, taj se nikada nije lako predavao. Već kada sam pomislio da smo kidnapirani, sva zajapurena dojurila je Švabica, tridesetih godina. Na sebi je imala utegnute rifle i još utegnutiju majicu. Bila je pravo osvježenje. Furiozu je ispao montirač iz ruke. Promucao je, „stavi ju odmah ovdje naprijed da je vidim u retrovizoru“. Naravno, odmah sam „preselio“ dvije bakice na druga slobodna mjesta i nju posjeo, da bi bila vidljiva u vozačevom špiglu, a i u mojoj blizini.

Put do Plitvičkih jezera protekao je u dobroj atmosferi. Čak si nisam niti dozvolio polemiku o“ Švabima i partizanima“. Moja pažnja je bila usmjerena na Brigitu, zgodnu Njemicu. Ispričala mi je putem da se tek rastala od muža, pa pošto nemaju djece odlučila je otići na dvotjedni odmor da se malo provede i razbistri mozak.

Moj vozač Furiozo nije znao, osim pozdrava, niti riječi njemačkog, pa me počeo ispitivati, što kaže. Ja sam mu rekao da je Švabica u hotelu sa mužem i troje djece, da je jako konzervativna i da nikada ne bi prevarila muža. Nakon toga Furiozo je promrmljao neku psovku i više ga nije zanimao naš razgovor. Jedino što je komentirao „troje djece a tako joj dobro stoje sise, svaka čast, ni grudnjak ne nosi“. Nikada mi nije bila jasna ta njegova moć zapažanja.

U restoranu „Borje“ stali smo na ručak. Furiozo i ja opet smo „mlatili“ po mladoj janjetini i mladom luku, desert, jagode sa šlagom. Toga jutra sam u agenciji kolegama ostavio „peticiju“, žalbu na jednoličnu ishranu. Znao sam koju će to buru izazvati, ja janjetinu, a oni parizer i jogurt.

Na ulazi u Nacionalni park obavio sam tehničke formalnosti, objasnio sam im pravila kretanja i ponašanja te ih poveo nizbrdo do „velikog slapa“. Bio sam pomalo zabrinut. Ma zapravo uvijek sam bio zabrinut kada bih imao grupu starijih osoba, posebno taj dan, proljetno sunce žestoko je pržilo.

Taman kada sam krenuo sreo sam kolegu koji je isto imao grupu, te smo se nas dvojica lagano razgovarajući spuštali prema velikom slapu. U jednom sam trenutku čuo komešanje. Okrenuo sam se, na zemlji sam vidio „našu“ mladu Švabicu kako leži. Odmah sam priskočio. Bila je bez svijesti. Kao da sam čuo neki glas, „jebote koje ova ima sise“. Počeo sam grozničavo razmišljati,“ sjeti se Franjo Prve pomoći, pa polagao si vozački“. Znao sam da ju moram okrenuti na leđa, jednom rukom začepiti nos, drugom rukom uhvatiti je za sisu i onda puhati joj kroz usta ili „prešetati jezik“. Taj dio mi nije bio jasan niti na tečaju Prve pomoći. Taman kada sam htio gurnuti ruku pod majicu da joj „masiram srce“ začuo se oštri glas. „ Plac bite, ich bin doktor“. Jednog trenutka glas mi je bio poznat. Bilo mi je drago da je u blizini doktor. Kada sam podigao pogled, prepoznao sam ga, bio je to onaj tip koji je netom prije komentirao švabicine sise. Odmah sam zauzeo obrambeni položaj. Prepoznao sam u njemu lokalnog galeba, ma kojeg galeba, orla. -„ Zemljak odjebi, ako netko sada treba biti doktor onda sam to ja. Ja sam ju doveo, ja ću je oživiti i ja ću je odvesti. Ti sada gibaj“. Bio sam odlučan da danas budem „heroj“. Nešto je kroz zube opsovao. Ipak je procijenio da sa mnom ne bi tako lako izašao na kraj.

Pristupio sam reanimaciji, onako kako sam učio na kursu. Švabici sam začepio nos, gurnuo ruku pod majicu i puhnuo joj tako jako u usta da je odmah poskočila i počela kašljati. Htio sam ja još da joj dajem umjetnog disanja, ali nije se dala. Netko joj je pružio bocu sa vodom. Rekla je da joj je pao tlak, zaboravila je popiti tabletu i čim ju popije sve će biti u redu. Zahvalila mi je kiselim osmjehom, a moja grupa mi je uputila veliki aplauz. Nije prošlo niti nekoliko minuta i dok smo čekali da Švabica dođe potpuno k sebi, opet se začulo komešanje. Na desetak metara od nas sada je ležala jedna pozamašna starija Švabica. Prvo što mi je palo na pamet, jebote što je ovo, epidemija ili sam ja tako dobar „doktor“, valjda neću i njoj morati davati umjetno disanje. Njen suprug me smirio i rekao je da ima srčanih smetnji i da hitno treba u bolnicu. Tražio sam oko sebe komu bi uvalio bolesnicu. Primijetio sam „doktora-galeba“, - „zemljak, ajd odnesi babu gore, platiću ti“. Samo se nasmijao. –„ Pa ti si doktor, je..se , nosi si je sam“. Kako je rekao, jebeš ga, tako ja i učinio.

Uprtio sam bakicu od 100 kg na leđa. Kolega koji je bio s drugom grupom rekao mi je, -„ništa ne brini, ja ću povest i tvoje, čekaj me na povratku“. Bilo mi je lakše što je uskočio, ali svakim metrom baba mi je bila sve teža i teža. Na vrhu već nas je čekala Hitna pomoć. Kasnije sam čuo da je bakica preživjela. Bilo mi je drago.
Otišao sam do busa. Furiozo je drijemao. – „Šta, već si se vratio, kako vrijeme brzo prolazi“. Nasmijao sam se zbunjenom Furiozi i ispričao mu cijeli događaj. Dio oko babe baš ga i nije zanimao, ali onaj oko Švabice taj je zaokupio njegovu pažnju. – „ Kažeš davao si joj umjetno disanje, uh jebote jadna ženska“. – „ Što jadna, onako, puhnuo sam joj žestoko, odmah je poskočila i došla sebi“. Furiozo se počeo smijati. – „ Došao bi i ti sebi da ti ja sada, nakon one janjetine i mladog luka puhnem u usta, pa čovječe ti si joj promijenio krvnu sliku“. Smijao se kao lud. Gledao sam ga zbunjeno. Puhnuo sam si u dlan. Svi mirisi ručka su se osjetili i onda neka mi netko kaže da mlada janjetina i mladi luk nisu zdrava hrana.

Grupa se sa razgleda vratila zadovoljno. Kolega je dobro odradio posao. Svi su se ukrcali jedino mlade Švabice nije bilo. Zabrinuto sam pitao ostale znaju li gdje je ona. Jedna od gošći mi je rekla da ona nije niti išla sa njima, već da je otišla sa onim „drugim doktorom“. Taman kada sam krenuo da je potražim, Švabica se pojavila u društvu “drugog doktora“. Dugo su se“ opraštali“ pred autobusom. Furiozo je već postajao nervozan. – „ Olani malo čovječe, ponovo će pasti u nesvijest“, dobacio je. – „Neće, neće, ima ta pluća za nas obojicu“, dobacio je galeb. – „ Znam, znam“, promrmljao sam si u bradu. Konačno je ušla u autobus. – „ Danke Her Doctor“, dobacila mi je vragolasto, u prolazu. - „Bite, Bite“, odgovorio sam joj. – „I ja, i ja“, nadodao se i Furiozo.

U povratku Furiozo se smijuljio cijelim putem. –„ Znaš nešto si razmišljam, ova Švabica garant više u životu neće okusiti janjetinu i mladi luk, nego sva sreća da i babi nisi davao umjetno disanje, ta bi „riknula“ garant“.

Čini mi se da je toga dana bila još jedna ofenziva, MOJA LIČKA OFENZIVA.

umag  tz umag
5portal     ProBiz - internet i marketing, Umag