PORTAL PRESSUM

PREMALI ZA SVOJE GODINE

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2016-01-18 11:08:56

Avdo je moj stari prijatelj. Ratni vihor ga je doveo u Istru tako da i on može ući u kategoriju koju koriste extremni istrijani  „prokleta kurijera ča te dopeljala“. Ali Avdo je pre lukav tip. Činjenica da je ime Avdo i Aldo vrlo slično, Avdo je postao autohtoni istrijan. Vrlo je brzo savladao dijalekt, a niti talijanski jezik  mu nije stran s obzirom da je prije rata često radio na bauštelama po Italiji, Njemačkoj i Austriji. Bio je Avdo i u Iraku i Libiji. Prošao je on puno toga. Završio je on nekoliko životnih fakulteta.

Jutos smo Avdo i ja kafenisali cijelo jutro u centru. Najavili su naglo zahlađenje i bio je to posljednji škic na pokoju minicu, tajice i uske majice koje defiliraju gradom. „Što smo gledali, gledali smo“, kaže mi Avdo. „Sada kada opizdi ona dosadna zima, a ove ženturače obuku duge gaće, možemo se slikati do proljeća“.

„Nego Avdo šta ima“. Upitah ga onako usput. „Ma ništa osim što su me ovi moji unaprijedili, sada sam ti šef nabave. Nije teško jbg. al mora se puno hodati, ubi me kičma“. „Pa što nabavljaš“? „Ma vidi, netko bi pomislio da nabavljam, beton, željezo, montu i crijep, ma jok, to ti rade ovi moji mudonje šefovi. Ne daju oni taj resor, tu je dobra provizija. Ja ti najviše nabavljam, burek, sendviče od parizera i pivu, tu i tamo kafu i to je to“. „A u zadnje vrijeme je neki kreten otkrio onu tirolsku salamu, čista podriguša „čuje“ se na pet metara, ali kažu da najbolje paše uz toplu pivu pa ti ja moram odati po trgovinama da im udovoljim. Ma znaš ovi bauštelci, sve ti je to jedna obična fukara“.

„Vidim kada si dolazio da šepaš, što ti se dogodilo“? „ To ti je od beganije. Neki dan ti je na gradilište došao inspektor rada i kada je nastala beganija ja zapeo u neku armaturu i koljenom opizdio u betonsku gredu, sve sam zvijezde vidio“. „Pa čekaj malo, zar i ti radiš na crno“? „Ma neeee, ja sam ti u firmi već deset godina“. „Pa ne razumijem, zašto si onda i ti bježao“. „Navika, jebiga, navika. To ti je navika dok sam u dojčlandu radio na crno. Tamo kada dođeš odmah, kao na brodu, vježbaš bježanje. Prvo što te nauče to je da radiš u pozi, kao oni atletičari kada se spremaju za trku, jedno koljeno na podu, drugo podignuto. Odmah si spreman i čim netko vikne POLICAJ, begaj i vataj se prve šumice dok ne čuješ CURUK LOJTE,ARBAJT,ARBAJT. To ti s godinama uđe u krv. Neki dan je onaj ludi Mujo, pričeralo ga , valjda proliv. Kada je prošprinto kraj nas prema šumici da se istrese, mi svi za njim, a on nas gleda „što čete vi tu“? A jebla ga majka njega i ovu tirolsku, smrdi li ga smrdi“.

Tako mi je Avdo nastavio pričati o svojim zgodama i nezgodama sa bauštele iz Iraka, Libije. „Mi bauštelci smo ti rođeni olimpijci. Imamo najbrži šprint, skok u dalj kada moraš preskočiti par metara svježe betonske deke ili zid od tri metra. Zato ti ja nikako ne razumijem ove naše sportaše. Zarađuju velike novce, treniraju cijeli život i na primjer vidi onu Blanku Vlašić. Na jedvite jade preskoči dva metra iz trećeg pokušaja. Jebiga kod nas nema ni drugog pokušaja, ako nisi iz prve uspio policija te odmah ukeba, a ona onako visoka, vitka, bez sisa pati se godinama. Nikada neću zaboraviti kada smo radili na crno u Minkenu. Naišla policija a mi u beganiju, kuda koji mili moji. Naša kuvarica Manda bila je visoka kolko i široka, jebote kada se zaletila preko jednog zida prletila ga leđno iz šupa. A svaki dan je kukala kako je boli kičma ali kada treba spašavati živu glavu tu prestaje svaka bol. A ja sam ti jednom skakao kroz prozor s drugog kata na hrpu pijeska, od tada često sanjam prozore i policiju“.

Gledam u tom „malog“ i vrijednog čovjeka, što li je on sve propatio u životu, radio na ekstremnim vrućinama i hladnoćama. Cijeli život je bio došljo. Gdje god bi došao dopeljala ga je neka kurijera. Dobro da je čovjek još i normalan, pomislih. Toga trenutka neki klinac, stol do nas je uzviknuo: „mama vidi policija“.

Avdo je skočio kao da ga je zmija ugrizla. Prevrnio je naš stol, zapeo nogom u stolicu i zapičio se u izlog. Sva sreća glavom, pa se nije povrijedio. Kada je shvatio da je lažna uzbuna mirno je pogledao maloga i rekao mu: „mali jebem ti mater“, okrenuo se i otišao. Svi na terasi bili su začuđeni. Nisu oni znali ono što ja znam  o Avdi. I ja sam pogledao u malog pa u mamu. Dobar komad u utegnutim tajicama sa okruglom četvorkom. Bila je lijepa i zgodna. Osjetio sam da i ja moram ukoriti malog čisto radi podrške mome prijatelju Avdi. „Mali jebem ti mater“. Ovo je bilo čisto iz pedagoških i zdravstvenih razloga. Meni su kao malome uvijek govorili, ako djetetu psuješ mater ono brže raste, a ovaj mi se mali činio PREMALI ZA SVOJE GODINE.

Franjo Sabo

umag  tz umag
5portal     ProBiz - internet i marketing, Umag
On Sir Richard Francis Burton`s Trail - Atlas Rabac