PORTAL PRESSUM

Kolumna Sabotaža: KAD SAM BIO MLAĐAN KUHAR JA

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2016-06-08 05:05:43

Bio je to za mene prvi dolazak na more, napunio sam tek nešto više od 15 g. Nisu to bile godine kada smo mi djeca išli na more u okviru školskih ekskurzija ili s roditeljima. Samo privilegirani su imali tu priliku i čast, ja nisam bio među njima.

Autobus je, u tada mali Istarski gradić, stigao u ranim jutarnjim satima, bio je to moj prvi susret s morem. Informirao sam se ja jako dobro prije polaska. Oni koji su već bili na moru, pričali su mi o „velikoj plavoj vodi“, o drugoj strani obale   koja se ne vidi prostim okom. -   „S druge strane je Italija, ali nju ne možeš vidjeti, a more, more je duboko sigurno 10 m“. Tim saznanjem bio sam zapanjen, koja dubina?   Pa ja sam se do sada kupao i ronio do najviše 3 m dubine.

Izašavši iz autobusa u ranim jutarnjim satima, dočekao me   je poluosvijetljeni trg-Moji suputnici brzo su se razišli, „moje veze“ nigdje nije bilo. Očito je zaboravio na mene i zaspao. Ništa, rekoh sam sebi, valja čekati. Prošetao sam do rive, nigdje nikoga, valjalo se i popiškiti u more. I dok sam se ja tako upoznavao sa morem pogled mi je pobjegao na drugu obalu, kad tamo sve svijetli. Vidi se osvijetljena velika zgrada, nekoliko manjih, dosta lampi. Prvo što mi je palo na pamet. -„Koji su to   lažovi, rekoše mi da se druga strana, Italija, ne može vidjeti prostim okom, a ja ju vidim, što vidim, mogao bih za par minuta doplivati do nje.

U tom razmišljanju prekide me jedan strogi glas. - „ Zar se tu piša seljačino jedna, vadi „ličnu kartu“. Milicija, još mi je to trebalo. Počeli su me ispitivati,   zašto sam došao, tko mi je „veza“, što ću raditi   itd. Bio sam isprepadan, odgovarao sam mehanički. Oni su poznavali „moju vezu“. – „To je dobar momak, nemoj da ga osramotiš“, rekoše mi. – „Nisi nam rekao što ćeš raditi“? – „ Biću kuhar“, rekoh ponosno. Milicija me povezla do hotela, rekoše da im je usput. Za vrijeme vožnje mi se učinilo da me voze „prema Italiji“. Uplašio sam se. Prvo more, pa Italija. Previše. --„ Zašto me vozite u Italiju“? Upitah. – „ Koju crnu Italiju. Vozimo te u hotel u kojem ćeš raditi“, rekoše. Nisam se dao smesti.   – „Aaaa, neeee, dok sam ja piškio gledao sam na drugu obalu, u Italiju. Je, da su me lagali, oni moji,   da se druga obala ne vidi, ali ja sam ju vidio“. Obojica su se počela smijati, stariji se sažalio nada mnom, - „ Sinko to nije Italija, to je zaljev, a s druge strane zaljeva je hotel u kojem ćeš raditi“.

Bilo me stid. U hotelu su me primili ljubazno. Pojavila se i „moja veza“. Pomogao mi je srediti papirologiju i da se smjestim. Odveo me da zadužim „kuharsku uniformu“: pepita hlače, bijela kuharska bluza i visoka kuharska kapa. Odmah sam se presvukao, valjalo se javiti šefu i početi kuhati. Divio sam se sam sebi. – „Sada ili nikada“, rekoh. – „Od danas si prava kuharčina“.

Ma znao sam ja već tada ponešto skuhati: juhu, jaja na oko, kajganu, kuhano jaje, sendvič, a dosta, ni ne trebam više znati, pametan sam ja i brzo učim. Tadašnja generacija je, za razliku od današnje, ponešto i znala skuhati. Glad silu ne bira, rekoše stari ljudi. Apropo toga, nedavno me pitao moj sin koji je bliže 30-toj nego 20-toj.   – „Tata kada pečeš jaja, dali prvo u tavu staviš jaja ili ulje“?   Došlo mi je da se ubijem.

Prvi susret s kuhinjom za mene je bio šokantan.Velika ko' sportska dvorana, puno ljudi u bijelom. Upoznali su me sa šefom. – „Aaa, ti si onaj novi „pomoćni kuhar“. Bravo. Čekamo te“. Uhvatila me trema, samo da mi neda da skuham nešto komplicirano. Bar da mi da da skuham jaja ili tako nešto, pomislih. Šef me brzo riješio agonije. – „Mali, sviđaš mi se, od danas te unapređujem, postaješ šef. Šef "crnog suđa". -- "Pogledaj ove crne šerpe i lonce, treba ih dobro oribati, kada to sve napraviš, oribati kuhinju, a za vrijeme večere biti ćeš glavni na stroju za pranje suđa“, a nakon večere opet oribati kuhinju".

Majko rođena, toliko prljavih i   zagorenih šerpi nikada nisam vidio na jednom mjestu. Uronio sam u „crne dubine“ šerpi iz kojih sam izronio na kraju sezone.

Kada sam se vratio kući nakon sezone svima sam pričao kako sam radio kao kuhar u jednom elitnom hotelu na moru u Istri.

Danas često odem na kavu u taj hotel i prisjetim se vremena prije 40 g. Ponekad mi potekne i pokoja suza. Ipak je šefovanje među šerpama odredilo moj daljnji život. Uvijek se sjetim vremena, KADA SAM BIO MLAĐAN KUHAR JA.

Franjo Sabo

umag  tz umag
5portal     ProBiz - internet i marketing, Umag