PORTAL PRESSUM

Kolumna Sabotaža: Dva put je dvaput

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2016-06-25 02:07:08

Desilo se na današnji dan prije dvije godine.
Kronologija događanja: srijeda 10,10 AM, nebo se mrči. Ja kao iskusan stari morski vuk, pogledom u nebo predviđam nevreme. Moji susjedi,   Slavonac i Slovenac samo odmahuju rukom. Pozivam ih na oprez. Smiju mi se. Počinje prvo paljba iz lakog topničkog oružja   (valjda i tako postoji). Nakon toga topnička paljba je sve žešća. Ove moje nema, otišla do grada. I ona zna izabrati dan. Prije polaska joj zaboravih reći da je Dan državnost, a to je dan kada smo ... jebeš mu mater znam da nešto jesmo taj Dan i da ima veze sa Šeksom (ili Seksom).

No dobro. Činjenica je da se vratila mokra kao miš. Za to vrijeme ja sam vodio bitku s Jackom koji je stajao pored ograde i glasno zavijao. Pretpostavljam da se žalio što ga ova moja nije povela sa sobom. Jedva sam ga namolio da uđe u kuću. Tek kada sam mu obećao filovanu papriku (zadnju), tek tada je pristao ući i odmah je stao kraj hladnjaka. Dao sam mu pola. Ljutito me pogledao. Pa jebeš ga, moram i ja nešto doručkovati.

Taman kada sam odlučio pozvati onaj 112, ova moja se pojavila na vratima. Ljuta i bijesna. -"Zašto mi nisi rekao da je danas neki praznik"?

Prvo je počela lagana kišica, pa vjetar, pa se smrklo. Pucalo je i dalje. Mislim si ja, ajd neka puca. Koliko ja znam, a znam, u mojoj ulici se rijetko puca, eventualno, možda puca jedan s trećeg kata, ako nađe vremena pošto je više na moru nego kući. Ovi ostali, garant ne, možda tu i tamo iz lakog naoružanja, a za neke znam da niti iz toga.

Počela je i oluja. Ova moja se rastrčala po kući. Traži otvorene prozore. Sve je zatvoreno, dobro je kaže. Ja si nešto mislim. Mrak je, nije za čitanje. Svi uređaji su isključeni iz struje, nema se baš i nekog posla. Ajd idem ja do wc-a malo razmišljati. Naime tamo najbolje razmišljam. Sva sranja u životu koja sam napravio, tamo sam smislio. Valjda je to zakon prirode.

Nisam niti počeo razmišljati, a čuo se prodoran glas ove moje, POPLAVAAAA, brzo dođi. Ma daj, lako je to reći. Ja bio u pol razmišljanja. Nit mi je presjeći, nit' nastaviti. Nakon njenog drugog poziva DOLAZIIII ODMAH, samo se presjeklo.

Pošto sam ja već odavno član Civilne zaštite u dva tri skoka našao sam se na mjestu katastrofe. Voda je prodrla u kuću (suteren) poplavivši prve dvije kancelarije. Trebalo je podhitno braniti kotlovnicu i studio. Razmišljao sam kako? To nikada nije bio moj resor. Za to je bila zadužena tvrtka Milka vode d.o.o.

Vidjeh da je ova moja ljuta kao ris. Iz iskustva znam, kada je ljuta ništ' ne pitaj. -" Koja sam ja glupača, sinoć sam „branku“ (branka je njen patent brane koju postavlja na vrata za obranu od vode) postavila naopako. Glupa,glupa, uh, sada bi pukla".

Šutio sam kao zaliven. Sada je najopasnija. Na jednu moju riječ mogao bih dobiti jedan majageri u jaja. Prošla je ona onu obuku samoobrane. Kaže nikada se ne zna, možda me bude morala malo „dotjerati u red“ (čitaj-ispizditi).

Kod poplava najčešće se radi o ljudskoj pogrešci. Ovaj puta popustila je brana samo zato što su Milki iz firme Milka vode d.o.o.   sinoć na pameti bile neke druge gluposti.

Cijelu akciju sam odradio bez ijedne greške sve dok joj nisam predložio da legnem u ulazna vrata i svojim tijelom zaustavim prodor vode. Znao sam da njime mogu sto posto zadihtati sve otvore i zaustaviti vodu. Pa bože moj, tako sam skladno građen.

Na ovu moju ideju prema meni je poletio partviš.

Sva sreća kanalizacija je toga trena počela funkcionirati i voda je počela naglo opadati. Stala je i kiša. Bez obzira na posljedice bio sam ponosan na sebe što sam predložio da naš dom branim vlastitim tijelom. Dobro sam se osjećao.

Pomislih, gotovo je. Iz iskustva znam da bi me ova moja sada trebala potjerati gore, ja bih s sada nakon ovog sinog napora trebao baciti na kauč i malo odmoriti, a ona bi izbacila i pokupila vodu, jer kako kaže, samo joj smetam.

Da tako je to bilo nekada.

-" Ok. Najgore je prošlo, ja sada idem kuhati ručak a ti izbaci i pokupi ovu vodu. Uh što san ljuta".

Nakon što je otišla, gledao sam u tu vodurinu koja se pomalo povlačila. Ajd neka iscuri što iscuriti mora, za to vrijeme idem ja pisati ovu kolumnu. Voda nigdje pobjeći neće.
Lagano cupkajuči  nogama po vodi i prstima po tastaturi u ritmu valova pomislih: tko to može platiti, točaš noge i pišeš kolumnu.

U daljini se čuje novo pucanje, sve jače i jače. Sprema se novi val.
U mojoj ulici već dugo nije zabilježeno da se pucalo dva puta u istom danu, jebeš ga rekao je Mujo, DVA PUT JE DVAPUT.

Franjo Sabo


umag  tz umag
5portal     ProBiz - internet i marketing, Umag