PORTAL PRESSUM

Kolumna Tomislav Južni: Kako sam izgubio junfer

Kolumna: Tomislav Južni
2016-11-21 02:18:46

Na moru sam do sada bio samo jedared i to još davne 1985.g. Prodao ćaća neke junice pa mi dade pare da i ja vidim malo svijeta. Imao sam druga iz vojske na Hvaru, pa rekoh zašto ne. Strpo me ćaća u Vinkovcima na onaj vlak Beograd - Split i reče mi: -"Ne izlazi ižnjeg dok nevidiš tablu Split, a onda pitaj koga, nisi mutav, di je onaj čamac što ide zahvar."

Bio je to brzi vlak, a ja putovo cijelu noć i cijeli dan. Jebomajku šta bi bilo da je sporovozni. Putovo bi cijeli mjesec.

Dođoh ja u Split, pala već noć. Pitam ja jednog, što se muvo po kolodvoru, di je onaj čamac što vozi za Hvar, a on će meni:-"A Gospe ti, zakasnija si, zadnji je oša prije dvi ure, a prvi ti ide udeset, izjutra i moračeš negdi prenoćit. Evo iman ti ja postelju pa moš umene zadvajst maraka".

Brzo ja to preračuna u pive. Ode dvije gajbe Osječkog, al jebeš ga, jednom se ide na more.

Izjutra ja i moj splićo marendali ono što mi mater spremila zaput. Dobar neki čovjek, čak me i svojim fićom odvezao na trajekt. Kada sam kupovao kartu vidjeh da mi fali sto maraka. Majčicu li mu njegovu. Skupa vožnja.

Moj drug Miho i ja, ludo smo se provodili svih deset dana. Preko dana bi na plaži škicali Švabice, a navečer bi sjedili na nekom zidu i opet škicali Švabice. Pričo mi Miho kako je on lokalni galeb i da u ljeti svako veče opali drugu Švabicu, al mu se ovih dana nešto neće.

Vidio ja da od Mihe nema ništa pa krenuh ja da nešto opalim. Švapski nisam znao, a i boja moga tijela uveliko se razlikovala. Gore crn, a noge ko sir. A kako bi i pocrnile. Upravo završila žetva i ko je vidio kositi pšenicu u kratkim laćama. Zato sam sve adute bacio na noćni život.

Rekoh Mihi ajmo mi negdje gdje se pleše polka i valcer, pa još ako mogu zavrniti neko kolo, e onda sam na mom terenu. Kad ja zaplešem kolo, zavrtim maramicu, ispada plomba na šestici.

To veče sam zbario jednu Švabicu. Nismo puno pričali. Samo me odvela u svoju hotelsku sobu i zajahala u galopu. Ujutro sam sav omamljen i zaljubljen izašao iz hotela, a ona mi je s balkona mahala i vikala: -"Du bist maj šac". Nisam znao što viče, ali sam osjećao da me ona jako voli.

Taj dan sam odlučio. Večeras ću da je pitam da se uda zame. Jes da je bila malo starija od mene, ma bila je ona starija i od mog ćaće, al koga briga. Ne gubi se junfer sto puta.Dobro, nisam ja baš bio potpuno nevin. Imao sam ja par puta odnose i s Nevenkom.

To veče sam se zbegeco. Kupio sam onu modernu havajsku košulju. Zalizo sam kosu ko i onaj njihov Adolf. Podapro jaja i krenuo u prošnju. Usput sam u nekoj juvelirnici kupio i prstem. Nije bio skup. Pet piva, Osječkih.

Sjeo sam na terasu. Muzika još nije svirala. Malo sam uranio. Al bolje uranik no ukasnit, znao je reći moj ćaća.

Kada mi je konobar donio pivu upita me:-"Lega čekaš onu starku od sinoć? Ako nju čekaš, ona ti je jutros otišla za Švabiju. Ne tuguj. Eno svi konobari su tužni."

Moj cijeli svijet se srušio. Ujutro sam odmah napustio Hvar i vratio se u Slavoniju. E jebemti život, kako ovo more može uništiti emocije čovjeku.

Danima sam bauljo bez cilja. Nevenki nisam smio pogledati u oči. Znala bi ona da sam je na moru prevario.

Iz letargije me prekinuo ćaća: - "Sine, idi napoji Nevenku, ne može koza biti cijeli dan bez vode."

Tomislav Južni