PORTAL PRESSUM

Kolumna Sabotaža: Sretna vam Nova godina

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2018-01-01 01:19:16

„Biš' ti mogao sada seksati“. To pitanje uputila mi je mlada dama koja je znala da se na nju „palim“ u svim prilikama.
Godilo bi mi to pitanje da se toga trenutka nisam nalazio na sedežnici 30 m iznad zemlje koja je uz to i bila trenutno u kvaru. Ne samo što je bila u kvaru, već je svako toliko proklizala u nazad nekoliko metara. S obzirom na to da se ja grozim visina i hladnoće moram li spomenuti da je temperatura toga trenutka bila znatno ispod ništice. Bio sam smrznut i uplašen. A sve je počelo sasvim slučajno, barem sam ja tako mislio.
Toga dana skijao sam na baby stazi, dobro ne baš na baby, ali na stazi za početnike. Nakon 105-tog kruga do mene su doskijale moje dvije prijateljice.
„Hej, ideš s nama, znamo super stazu, lagana je ali duga. Prava uživancija“.
Priznajem da mi je već dosadila ova na kojoj sam skijao, a i neki roditelji su me čudno gledali. Čuo sam jedan komentar nekog bapca koja se igrala s unučićima. „Stari konj tu se skija sa djecom“.
„Ok, idem s vama ali bez jurcanja i ostalih perverzija, pliz“.
„Ma di bi mi“, u glas su odgovorile.
Da sam tada znao da mi je to najgora skijaška odluka ostao bih i dalje na baby stazi, ali ne, ja sam htio biti frajer.
Prvi šok sam doživio kada su me moje „dame“ dovele na vrh fis staze. Bila je kratka ali strma, ma što strma, nisam vidio dno, kao da je zavrnuto ispod mene.
„ Vi niste normalne, pa ja ni mrtav ne idem na tu stazu, izgubi ću glavu“
„ Ma daj ne budi šonjo, dva tri zavoja i dolje si, a kada se spustiš dobit češ nagradu“. Šeretski se nasmijala jedna od njih uz jebozovan pogled.“ Vruću nagradu“.
Nisam se više dvoumio, pa što, skijao sam ja i na gorim stazama, na gorim da, ali na strmijim sigurno ne.
Tu stazu pravi skijaši odrade za cca pola minute, ja sam ju „pilio“ oko pola sata. Naravno, moje prijateljice su samo mrdnule par puta guzovima i bile su na dnu. Moji guzovi su cijelo vrijeme strugali po snijegu dok mi je koljeno gornje noge udaralo u bradu. Bilo je strašno. Konačno sam se spustio i u stilu Alberta Tombe dojurio do „Bajte“ pred kojom su njih dvije ispijale po tko zna koju vruću rakiju.
„Pa di si čovječe, rakija ti se već ohladila pa smo je mi morale popiti, naruči si novu, a možeš i nama zavrnuti novu rundu“. Oči su im se već caklile. Ona mlađa mi je pri šapnula.
„Ti si moj heroj, danas si moj, dođi za mnom kada popiješ rakiju“. Odmah sam naručio duplu, malo alkohola ne škodi. Nakon što smo popili krenula je prema „tanjuru“ (žičara).
„Pazi da ne nagnječiš jajca, treba će ti“, zavodnički se nasmijala. Vožnja na „tanjuru“ trajala je, za mene, ne uobičajeno dugo. Moje prijateljice su bile ispred mene tako da sam se zabavljao procjenjujući koja od njih ima bolju guzu. Dolaskom na vrh, nemalo sam se iznenadio kada smo „presjedali“ na sedežnicu. Bila je za dvije osobe, tako da je ona „starija“ prijateljica otišla sama a ja sam ostao s ovom mlađom. Sedežnicom sam se do sada vozio samo jednom i to kao šetač, nisam niti tu vožnju zapamtio po dobru. Nakon desetak minuta vožnje prijateljica mi je objašnjavala postupak silaska sa sedežnice, kako držati štapove, gdje staviti skije, kada se iskijati sa sjedala. Sve mi je to bilo ful komplicirano ali najgore mi je bilo što sam tako visoko, uz to puše neugodan vjetar, hladno je, na brkove mi se nahvatalo inje. Taman kada sam pomislio da gore ne može biti, sedežnica se zaustavila. Pretrnuo sam, tada je krenula par metara u nazad tada sam se ..........Nisam bio siguran dali sam napravio ono ili ono drugo ili možda oboje.
„Biš' ti mogao sada seksati“? Upravo toga trenutka stigla mi je ta ponuda. Spasili su me majstori koji su baš tada osposobili žičaru koja je krenula. Na vrhu nas je dočekala naša prijateljica. Ona mlađa odmah joj se požalila da mi je ponudila sex ali da se ja nisam izjasnio, a to znači da sam ju odbio, a pošto sam ju odbio smatra da više ne treba gubiti vrijeme sa mnom te da je život prekratak i da ona ide tražiti nekoga tko je za sex.
Obje su nestale u vidu magle. Ostao sam zbunjen na samom vrhu neke planine. Nije bile druge mogućnosti nego se spustiti skijama do dna. Obavio sam razgovor sam sa sobom, pa što, ako sam prošao onu fis stazu, proći ću ja i ovu. Procjenjivao sam skijaše koji su pristizali, već po opremi i markama skija vidjelo se da su to vrhunski skijaši. Okrenuo sam se tražeći još koji alternativni izlaz. Pažnju mi je privukla jedna oglasna ploča sa shemom staze. Na ploči je pisalo na nekoliko jezika.
„Ova staza je u kategoriji „Crnih staza“, izuzetno je opasna, ledena i strma te se preporučuje samo naprednim skijašima“.
Na dno sam došao nakon nekoliko sati. Svi su me čekali. Finiš sam odradio besprijekorno. Aplauz je bio glasan. U zagrljaj su mi dojurila supruga i djeca. Bilo je dirljivo. Jako su mi se radovali. Supruga mi je nježno prišapnula.
„ Davaj lovu, sve pare si jutros uzeo sa sobom, djeca i ja smo cijeli dan bez novaca i gladni i žedni“. Tada mi je bilo jasno zašto mi se toliko raduju.
Jebeš skijanje, tko me i nagovori da naučim skijati, a one dvije „oštrokonđe“, e te će mi platiti. Nikome nisam pričao što mi se desilo. Rekao sam samo da sam htio iskušati svoje skijaške sposobnosti.
„Što ovdje smrdi, kao da se neko ......fuj“. Brzo sam se udaljio u pravcu sobe. Treba se istuširati i presvući. Uskoro počinje doček nove godine. Neki će slaviti u restoranu, neki na skijalištu, a ja, ja ću se povući u krevet i liječiti zadobivene rane. Prijateljima ću poručiti samo, SRETNA VAM NOVA GODINA

Franjo Sabo - Sabotaža