PORTAL PRESSUM

Kolumna Sabotaža: Modrić pura mit Sauermilch

Kolumna - Sabotaža: Franjo Sabo
2018-07-23 09:52:34

Ako netko misli daje lako pisati kolumne taj očito nije pisao niti lektire u školi. No dobro, nisam ih pisao niti ja. Obični bi to radila moja sestrična za mene nakon što bi ju ja ucijenio cinkanjem kako ću je odati što se ljubila s dečkom. Ljubiti se u ona vremena moje rane mladosti bilo je ravno trudnoći s trojkama u kojoj je otac (ili očevi) nepoznat. Danas su drugačija vremena. Danas je poželjno roditi trojke pošto nam je natalitet u kurcu.

Evo ne znam kako sam uopće došao na temu nataliteta, ali kao što rekoh za kolumnu treba imati neku inspiraciju, a ja je već dugo nemam.

Mogao bih ja pisati kako svako jutro pored moje kuće prolaze mlade dame iscrpljene od noćašnjeg tulumarenja po Stella Marisu a i kasnijih dodatnih aktivnosti, ali opet će bti priče kako onaj stari jarac "Tko o čemu on o seksu", zato ću preskočiti taj dio kako one jadne u oskudnoj večernjoj toaleti ujutro oko sedam sati bauljaju pospane i neraspoložene prema svojim apartmanima.

Nekako mi ništa nije jasno. Tulumarilo se, seksalo se, a one neraspoložene. Očito je da su ovo neka druga vremena. Ja kada sam bio mlad, nakon ovakve lude noći, pjevušio bih sve do sljedeće lude noći i tako bi mi u pjesmi prošlo cijelo ljeto.
Ajd razumijem ove jadnice koje ujutro idu raditi. Kome je još do pjesme kada ide raditi?

Znači ova inspiracija o ovima koje ujutro bauljaju otpada.

U grad idem rijetko. Nema tamo brate nikakve inspiracije. Gledaš ove turiste po gradu, ma koje turiste. Gledaš Modrića po cijelom gradu, svi u kockastom. Valjda misle da će zbog dresa dobiti negdje popust. Moš' mislit. U našem gradu možeš dobiti popust samo ako te vozi moj susjed hitnom.Popust na izbjegavanje šahtova na cesti.

Ti turisti su stvarno lud narod. Neki dan gledam pred štandom s palačinkama njih 50 u redu. Alo njih 50. Pa sunce ti žareno ne bi čekao u redu niti da ih Seve peče. "Mama ich mochte palachinken mit Nutella", skiči jedan mali Švabić. Čulo dijete da je kod nas Nutella drugačija nego kod njih u Dojčlandu pa navalio. Naravno, mali Švabić u Modričevom dresu. Ne zna mali da Modrić nije jeo palačinke s Nutelom nego puru s ukiseljenim mlijekom.
Ovo ću za sljedeću sezonu morati brendirati "Modrić pura mit sauermilch". Lova do krova.
Evo sada se vi smijete. I ja sam se smijao kada sam u našem gradu prvi puta vidio na štandu kuhani kukuruz. Švabići su popizdili za njim. To je kod njih delicija. Kada sam to pričao u Slavoniji ljudi su me čudno gledali. Klip kukuruza cvaj mark.Cvaj po cvaj i kapnilo 101 marka. (Jedan Švabo uzo pol klipa).

Kao što rekoh nigdje inspracije za kolumnu pa sam zato danas otišao malo na more na pecanje. Moj pametni telefon mi je rekao:"Aktivnost riba slaba". Druga aplikacija mi je rekla: "Aktivnost vaše žene izražena". Brzinom munje sam se spremio i odmaglio. Da sam tu aplikaciju za ženu imao prije tridesetak godina ja bih se lijepo podaprao, obrijao i kao svaki macho men bio spreman. Ali tolike godine braka koje su za nama naučile su me da riječ "izražena" znači najebo si.

Naravno, ovi pametni telefoni su prepametni. Riba ne grize. Valovi me "razbijaju", a ja sve to stojički podnosim. Znam ja da me nikakvi valovi ne mogu toliko "razbiti" kao ova moja da sam ostao kod kuće. Ruku na srce niti ješku baš nisam imao neku kvalitetnu ali u onoj brzini kidanja od kuće dobro da sam je uopće ponio.

Kada je sunce počelo zalaziti i ja sam polagano odlučio da se vratim kući. Znam ja da "aktivnost" ove moje opada kako sunce zalazi.

Polagano sam vozio prema luci i usput spremao (već prema ustaljenoj navici) stvari. Sve na svoje mjesto. Nogom sam "uštopao" volan tako da mi ruke budu slobodne i pošto sam bio prilično daleko imao sam dovoljno vremena da sve pospremim. Za kraj sam ostavio ostatke srdela koje obično bacim u more, te nakon toga operem pribor. Naravno to nisam mogao učiniti glisirajući pa sam se zaustavio da i tu posljednju radnju obavim.
Taman kada sam bacio ostake u more i počeo prati plastike i noževe nekako mi je nešto zaklonilo sunce. Pomislio sam oblak. Pogled u nazad i imam što da vidim. Neka grdosija od broda pedesetak metara iza mene ide pravo u mene. Prvo što mi je palo na pamet "Jbt. to je ona budala iz Zagreba što vozi autopilotom". Ne, ne, to je onaj gliser što ide za Veneciju".
Mozak mi je (što i nije kod mene običaj) radio 100 na sat. Refleksno sam povukao ručicu za naprijed do maksimuma. Gliser se propeo. Nagli manevar u lijevo i beganija. U to sam začuo neki čudan zvuk sirene broda. Ličio mi je na revanje magarca. Tražio sam brzi manevar. Trebalo je spašavati golu glavu. Krajičkom oka bacio sam pogled unazad. Jbt., sada je bio samo 20 metara iza mene. Sirena mu je revala sve glasnije. Rekoh gotovo je. Više me niti skok u vodu ne spašava.
Tada sam kroz prozor vidio glavu policajca i ruke koje mi mašu da stanem. Nikada se u životu nisam tako obradovao policiji.
Radost koju sam osjetio pomiješala se s bijesom. Jebo te brod da te jebo i ova tvoja sirena. Pa zar ne možeš imati sirenu kao sva čestita policija (hitna i vatrogasci). A ne, on mora imati magareće revanje.
Ok, mislim u sebi. Papiri i dozvole su mi ok. Ribe nema pa im nisam ni trebao rezati repove (to je novo u zakonu). Pio nisam. Gladan jesam. Stanje gaća neodređeno.

E sada zašto su oni jurili pod sirenama zamnom to mi baš i nije jasno pošto nisu tražili nikave dokumente od mene. Policajac je bio premlad da bi me proganjao zbog ljubomore, a mene već odavno, zbog toga, nitko ne proganja. To je ostala enigma. A možda su pomislili da sam Slovenac iz Piranskog zaliva???

Na vez sam stigao prilično uzrujan. A koji penzić nije uzrujan?
Na šetalištu neki mali Švabić je revao kao ona sirena "Ich mochte palachinke mit Nutella essen". Naravno bio je u kockastom dresu s imenom Modrić. Onako ljut pogledao sam ga i rekao mu: "Mrš' jeble te palačinke s Nutelom. Iduće češ godine ti meni jesti MODRIĆ PURA MIT SAUERMILCH.

Franjo Sabo - Sabotaža